Odabir sorte šljive za savršenu rakiju

Odabir sorte šljive za savršenu rakiju

Kada se upuštate u proizvodnju rakije od šljive, prvi korak ka savršenom destilatu je odabir prave sorte šljive. U tradicionalnoj proizvodnji, sorte poput: Požegače, Crvene ranke, Čačanske rodne i Čačanske lepotice su dominirale scenom. Međutim, s vremenom, neke od ovih sorti su postale manje dostupne, dok su druge pokazale svoje nedostatke. Evo pregleda najvažnijih sorti i njihovih karakteristika:

1. Požegača: Ova azijska sorta je legendarna po svom kvalitetu. Međutim, njeni zasadi su znatno smanjeni zbog osetljivosti na virus šarke. Iako plodovi mogu biti sitniji u poređenju s nekim novijim sortama, Požegača ima povoljan odnos šećera i kiselina, što je ključno za rakiju visokog kvaliteta.

2. Crvena ranka: Ova autohtona sorta je postala retka, ali entuzijasti su uspeli da je očuvaju. Otporna je na većinu bolesti šljiva, ali zahteva oprašivača zbog sterilnog polena. Iako plodovi mogu biti manji, Crvena ranka je poznata po visokom prinosu, što je čini popularnom među proizvođačima rakije.

3. Čačanska rodna: Rezultat ukrštanja sorti Stenlej i Požegača, stvorena je 1961. godine i priznata kao sorta 1975. godine. Ova sorta, koju su razvili dr Staniša A. Paunović, dr Milisav Gavrilović i dr Petar Mišić, karakteriše se srednjebujnim stablom i srednjom gustinom piramidalne do široko piramidalne krošnje.

Skeletne grane su elastične, mada imaju oštar ugao kod nepravilnog formiranja krune, retko se lome pod težinom plodova. Rađa na jednogodišnjim grančicama, a cveta srednje rano, istovremeno sa drugim sortama poput Čačanske rane i Čačanske lepotice. Čačanska rodna je samooplodna sorta koja može zametnuti i do 40% plodova, pokazujući izuzetan rodni potencijal, naročito uz pravilnu primenu agro i pomotehnike. Bez adekvatne nege dolazi do alternativne rodnosti, lomljenja grana i formiranja sitnih plodova slabijeg kvaliteta.

Ova sorta je osetljiva na prouzrokovače plamenjače i rđe šljive, dok je srednje osetljiva na virus šarke šljive, što se može primetiti po simptomima na lišću. Plodovi Čačanske rodne sazrevaju krajem avgusta i početkom septembra, nekoliko dana pre Požegače, a dobro podnose transport.

Plodovi su sitni do srednje krupni, jajastog oblika, sa tankom pokozicom i čvrstim, sočnim mesom. Sadrže visok sadržaj glukoze, fruktoze i saharoze, što ih čini slatkim i aromatičnim. Čačanska rodna je pogodna za različite namene, uključujući sušenje, preradu i konzumaciju u svežem stanju. Zahteva redovnu i oštru rezidbu radi održavanja kvaliteta plodova, ali je otporna na različite ekološke uslove i ne zahteva oprašivače. Ova sorta je rasprostranjena u mnogim evropskim zemljama, kao i na Novom Zelandu.

4. Čačanska lepotica: Hibridizacija sorte Vangenhajmova i Požegače, koja je izvršena 1961. godine, rezultirala je nastankom Čačanske lepotice, koja je priznata kao sorta 1975. godine. Selekcionari odgovorni za ovaj uspeh su dr Staniša A. Paunović, dr Milisav Gavrilović i dr Petar Mišić.

Čačanska lepotica je srednjebujna stabla sa rastresitom, piramidalnom krošnjom koja ima veliki potencijal rodnosti. Cveta srednje kasno, istovremeno sa nekim drugim sortama poput Rut gerštetera, Čačanske rodne i danima pre Stenleja. Ova sorta je samooplodna i obično počinje da rađa u drugoj ili trećoj godini. Plodovi su sitni do srednje krupni, zavisno od rodnosti, i karakteriše ih tanak tamnoplavi omotač srebrnastog pepela. Meso je zelenkastožuto, čvrsto, sočno, slatko-nakiselog ukusa, a koštice se lako odvajaju od mesa.

S obzirom na to da Čačanska lepotica sazreva srednje rano, krajem jula ili početkom avgusta, plodovi su čvrsti i dobro podnose transport. Ovo čini ovu sortu pogodnom za ranu berbu, poboljšavajući njenu transportabilnost.

Sorta je poznata po svojoj rodnosti u svim agroekološkim uslovima, ali je relativno osetljiva na neke bolesti šljiva poput plamenjače i rđe, pa zahteva redovnu zaštitu. Međutim, tolerantna je prema virusu šarke, što je čini pogodnom za uzgoj u područjima gde je ova bolest rasprostranjena.

Čačanska lepotica je rana sorta koja je cenjena zbog svoje stonosti i kvaliteta plodova. Iako nije izuzetno bujna, pogodna je za sadnju u intenzivnim zasadima. Gaji se u mnogim zemljama širom sveta, uključujući Mađarsku, Češku, Slovačku, Nemačku, Bugarsku, Rumuniju i sve republike bivše SFRJ.

Osim ovih sorti, postoje i druge poput Valjevke, Trnovače, Vngenhajmove, Belošljive i Stenleja (Stanley) koje se uspešno koriste u proizvodnji rakije, ali one možda nemaju isti potencijal za kvalitetan destilat kao gore navedene.

Kada se bere šljiva?

Berba šljiva je ključni momenat u procesu proizvodnje rakije. Da biste dobili najbolje rezultate, važno je znati tačan trenutak za berbu. Plodovi moraju da dostignu optimalan odnos šećera i kiselina kako bi dali najbolje rezultate u fermentaciji. To se može odrediti vizuelno i taktilno. Voće treba da ima pravu boju, da nije tvrdo na dodir, ali ne sme biti ni prezrelo jer bi to moglo da dovede do gubitka aromatičnih svojstava.

Trenutak tehnološke zrelosti nije ponekad lako odrediti, pa ako ste početnik, savetujemo pomoć stručnjaka. Najpouzdaniji metod je svakako hemijska analiza. Ali uzećemo u obzir da to kod nas još uvek nije dostupno svima, pa ćemo vas ukratko uputiti kako da sami odredite trenutak tehnološke zrelosti voća. To je onaj trenutak kada je voće dobilo svoju pravu boju, na dodir ne sme da bude tvrdo i da se teško bere, mada ne sme biti ni prezrelo jer tada takođe kreće da gubi svoja aromatična svojstva. Dakle, ukoliko se plod bere lako, a nije previše mek (imajte na umu da plodovi pojedinih sorti šljiva ne opadaju ni prezreli čak) trebalo bi da je u svojoj tehnološkoj zrelosti i kao takav spreman za fermentaciju.

Branje nedozrelih plodova i takvih stavljanje u kljuk imaće za posledicu zeljast ukus u rakiji, koji je svakako nepoželjan. Takođe, ni truli plodovi ne dolaze u obzir.

Priprema za fermentaciju

Nakon odabira prave sorte i pravilne berbe, ključno je osigurati da se voće pravilno obradi kako bi se sačuvala njegova kvaliteta. To uključuje pranje voća pre fermentacije kako bi se uklonile nečistoće koje mogu negativno uticati na krajnji proizvod.

Proizvodnja rakije zahteva pažnju, strpljenje i posvećenost, ali uz pravilnu selekciju sorte i pažljivu berbu, možete stvoriti rakiju vrhunskog kvaliteta koja će zadovoljiti i najzahtevnije nepce.